Sjedim ja tako doma, ne radim ništa prepametno, kad pored mene Isus.
Opet.
„Bok.“
„Bok, Isuse, bok.“
„Ti smetam?“
„Ti si kod mene uvijek dobrodošao.“
„Hvala. Nego, znaš ...“
„Tamo ti je u ormariću.“
„E, super.“
„Filteri?“
„U kutijici.“
„Si za kavu?“
„Radije dec
crnoga, ako imaš.“
„Isuse, jutro je.“
„Ma, meni ti je to sve isto. Ionako radim dan i noć.“
„Na čemu sad radiš? Evo dec
crnoga za mladog Gospodina.“
„Božja tajna. Hvala. Merlot?“
„Plavac.“
„Reci ti meni Isuse jednu stvar.“
„Pitaj“, zapalio je. „Uf, dobra je.“
„Kao i uvijek. Dobro si je i zasolio.“
„Znaš da volim tako. Izvoli. Nego reci, što te zanima?“
„Ma jedna sitnica.“
„Reci.“
„Jesi bio ikad u Indiji?“
„Neki dan. Napili smo se i ...“
„Ne sad, nego prije. Recimo od svoje trinaeste do tridesete
godine.“
„Ne sjećam se.“
„Daj Đuka, ne seri. Izvoli.“
„Ne serem. Hvala. Gdje je upaljač?“
„Evo. Sereš. Gdje si onda bio?“
„Ne sjećam se. Zašto me sad daviš s tim. Opusti se.“
„Opušten sam ja, hvala na brizi, nego me malo zanima.
Najveći si frajer na svijetu, a više od pola tvoga života je nepoznanica. A
priča kad si se vratio dosta daje na budizam.“
„Ok, reći ću ti, ali to ostaje među nama.“
„Jasno.“
„Nemoj slučajno to spomenuti u ispovijesti. Gazda sve to
sluša. Popizdio bi kad bi znao da sam cinkao.“
„Za to ne trebaš brinuti.“
„Ne znam od kuda ti to, ali istina je. Davno je to bilo. Kidnuo sam u Indiju...“
„Zašto kidnuo?“
„Pa nakon što su mi je otac ubijen, a majka i očuh izvršili
samoubojstvo, Oktavijan je ...“
„Čekaj malo, što ti pričaš?“
„Slušaj...“
„Je ti mene zajebavaš?“
„Ne zajebavam. Pitao si, pa to govorim.“
„Kakva ubojstva? Samoubojstva? Očuh? Što te nisu Marija i
Josip nadživjeli.“
„Pa nisu mi to starci.“
„Ti si se stvarno naduvao. Lijepo piše u Bibliji...“
„Ma jebeš Bibliju, govorim ti iz prve ruke.“
„...da je Duh sveti napumpao Mariju.“
„Ma nije mi Marija majka, što ti je.“
„Nego tko?“
„Pa Kleopatra.“
„Ti si puknuo. A otac? Očuh?“
„Otac Cezar i očuh Marko Antonije. Ti nisi napravio domaću
zadaću za ovaj razgovor?“
„Isuse, što sve od tebe neću čuti. Ti si znači Cezarion ...“
„Pa da. Sin bogova i kralj svih kraljeva.“
„Pa zašto Isus onda?“
„Morao sam promijeniti ime, a i sviđalo mi se. Sin boginje
Isis. Mogu još jednu zamotati?“
„Motaj, ali nisam siguran da ti treba. Već pričaš pizdarije
naveliko.“
„Nisu to pizdarije. Slušaj, dalje ...“
„A tko su onda bili Marija i Josip?“
„Bračni par i moji skrbnici. Josip je bio Marijin dobrostojeći
ujak ...“
„Daj nemoj više pušit, bolesno je ovo.“
„Što se čudiš? Pa i danas se pripadnici kraljevskih loza
križaju unutar obitelji ...“
„Dobro, dosta o tome.“
„A Marija Magdalena?“
„Misliš Selena?“
„Ne. Magdalena. Si je oženio?“
„Da, Selena, moja polusestra. Jesam. To je bilo one večeri
kad sam pretvarao vodu u vino. Kako smo se nasrali ...“
„Polusestra?“
„Da.“
„Ok. Dosta je tebi ovoga.“
„Ne, zašto mi uzimaš?“
„Jer pričaš pizdarije. Isuse, kad si se zadnji put
naspavao?“
„Na Kalvariji.“
„Mislim da bi ti dobro došla jedna ćorkica. Moj kauč ti je slobodan.“
„Pusti sad spavanje. Gdje je opet upaljač nestao?“
„U ruci ti je.“
„Aha, gdje sam ono stao? Aha, vjenčanje, onda ona fora sa
razapinjanjem i uskrsnućem ...“
„Kakva fora?“
„Pa fora. Trebalo je neko čudo da me ljudi dožive. Pa
smo me razapeli.“
„Je boljelo?“
„A ono. Meditacija mi je uvelike pomogla, ali nije mi bilo
svejedno. Dogovorili smo da mi postave postolje pod noge i skinu me za par
sati. Kroz par dana sam već bio na nogama, planirao veliko uskrsnuće.“
„Zašto ti to meni sve govoriš?“
„Jer ti vjerujem. A tebi nitko ne bi povjerovao ni da mu
kažeš.“
„Tu si u pravu. I što je onda bilo?“
„Radili smo djecu i putovali po svijetu pod raznim imenima.“
„Nešto kao tajni špijuni?“
„Recimo.“
„Pa od kuda vam lova?“
„Od kuda tajnim špijunima lova?“
„Aha. Kužim. Jebena ti je priča, Isuse, nema šta.“
„Eto, tako ti je to bilo. Moram ići pomalo“, ispuhnuo je
zadnji dim.
„Amen, Isuse.“
„Misliš Amon“, otišao je.
